U ravnici,gde se magla spušta nisko i dim iz dimnjaka crta sive arabeske po nebu,počinje svinjokolj.Banat i Bačka u novembru i decembru dišu istim ritmom,ritmom kazana,noževa i pesme.
U dvorištima se čuje zveket posuda,miris belog luka i paprike širi se kao zavet tradicije.Kobasice se pune pažljivo,kao da se u njih upliće i priča o precima.Bele kobasice,nežne i mekane,kuvaju se odmah-da se proba toplina doma dok je para još živa.
Na vatri pucketa mast,pretvara se u zlatne čvarke.Deca nestpljivo čekaju da se uhvati prva hrskava kora,dok stariji sipaju rakiju i podsećaju se prošlih svinjokolja.Švargla se ladi u kalupima,spremna da sutra bude isečena na debele kriške,da je pokaže gostima kao dokaz umeća domaćina.
Ali svinjoljolj nije samo hrana.To je ritual zajedništva:komšije dolaze da pomognu,peviši se,priče se prepliću.U tom trenutku,dvorište postaje pozornica života-gde se rad pretvara u veselje,a veselje u sećanje.
