KORAK KOJI ODZVANJA SELOM

U jutarnjoj tišini,dok se rosa još zadržava na ivicama listova,on izlazi na scenu-ne kao običan petao,već kao gospodar ritma,boje i ponosa.Njegov korak nije brz,ali je odlučan.Kao da zna da ga posmatraju,kao da oseća da je svaki njegov pokret deo veće priče o zemlji,svetlosti i životu.

Crvena kruna na glavi-znak kraljevske pripadnosti sela.Perje u nijansama vatre-kao da je sa sobom poneo zalazak sunca.Pogled oštar,ali ne drzak.On ne izaziva,on podseća:na vreme koje teče sporije,na vrednosti koje se ne menjaju,na lepotu koja ne traži objašnjenje.

U pozadini -polja,talasi zemlje,žuti tragovi repice i zeleni dah ravnice u Banatu.Sve to kao scenografija za njegovu šetnju.I dok korača,ne zna da je postao simbol.Ne zna da je uvaćen u objektivu koji ne traži senzaciju,već istinu.(Svetozar Gunić)