I mnogo pre nego što sam čuo za knjigu “Ja,komandant” glavnokomandujućeg američke vojske i potonjeg državnog sekretara SAD Kolina Pauela,smislio sam nešto slično.General je sebi još na početku vojne karijere uspostavio 13 zapovesti kojih se pridržavao celoga života,a i ja sam,poučen iskustvima starijih frilensera,morao poštovati nekoliko zlatnih pravila svog posla: –Prvo,uvek i svuda nosim svoj fotoaparat,o čemu svedoči moje danas bolno levo rame.-Drugo,moram biti tamo gde se nešto događa.-Treće.moram raditi tako da snimim ceo događaj,tako da sve snimljene fotografije čine priču.Čak iako bude objavljena samo neka od njih,što zavisi od urednika ili naručioca,ostale fotografije će poslužiti kasnije i ispuniće svoju svrhu.Često,na primer,u vreme društvenih previranja,neki događaji bude tek registrovani ,ilustrovani jednom ili dvema fotografijama,da bi potom,kada se strasti smire i prođe euforija,sve ponovo i objektivnije ugledalo svetlost dana,potkrepljeno tim starim fotografijama.-Četvrto,moram biti veoma kritičan prema svojim radovima i sve što ne zadovoljava tehničke i estetske uslove treba da odbacim,ma koliko mi to teško palo,a čemu opet svedoči sačuvanih nekoliko hiljada fotografija,negativa ili AD-a.-Peto,i egzistencijalno najvažnije:ma i najbolje snimljena fotografija ako ne ugleda svetlost dana ostaje neobjavljena,dakle neplaćena.Zako se kao fotoreporter trudim da snimljeni događaj bude objavljen,ili bar da javnosti sazna da sam snimio taj događaj kako bi jednog dana fotografija bila objavljena,(Autor:Svetozar Gunić)