Poslednjih godina,sa razvojem digitalnih fotoaparata i mobilnih telefona i rađanjem sajtova poput Instagrama,Fejsbuka i drugih društvenih mreža profesija fotoreportera nestaje pred najezdom fotografa amatera koji su srećni da za male pare prodaju svoje fotke.U svetu najbolji fotoreporteri i dalje uspevaju da prežive radeći ono što je njihovo životno opredeljenje ,jer ozbiljni mediji,povremeno,ipak odluče da pošalju svog fotoreportera na događaj kako bi u slici zabeležio trenutak.Tako je svet obišla fotografija žene u crvenoj haljini sa protesta u Turskoj ili dramatična fotografija muškarca ispred tenkova na Tjenanmenu,ali i potresna fotografija dece koja beže posle bombardovanja u Vjetnamu.Tako je u svetu.U Srbiji,međutim,fotografija,uz časne izuzetke,ne da je u zapećku već je u ozbiljnom minusu,iako je mnogo vanserijskih fotoreportera.Razlog tome,kažu iskusni fotoreporteri i stručnjaci ,nije u razvoju digitalne fotografije koliko sveopšta nebriga za profesiju za koju je neophodan talenat,disciplina,rad,ali pre svega ljubav.Novinska fotografija u našim medijima služi da popuni praznine.Pripadam generaciji fotoreportera koji su na ovim prostorima radili tokom raspada bivše Jugoslavije i kojoj mnogi mlađi fotoreporteri danas zameraju da nismo iskoristili šansu da od fotonovinarstva napravimo uglednu profesiju,sa utvrđenim merilima i standardima od kvaliteta do cenovnika…Autor:Svetozar Gunić
