U vremenu kada se reči često preplići sa senkama,a izjave odjekuju snažnije od pogleda,ostaje mi da se vratim onome što je neporecivo-trenutku kada sam kroz objektiv zabeležio prisustvo Suzane Vasiljević.Bez obzira na buru koja se podigla oko njenih reči,fotografije koje sam načinio govori tišim,ali jasnim jezikom.
U tom kadru,ona je bila sabrana.dostojanstven,s pogledom koji ne traži odobravanje,već nosi unutrašnju sigurnost.Kao savetnica predsednika,često je u središtu pažnje,ali ono što sam video tog dana bilo je više od funkcije-bila je to žena koja zna da stoji,da sluša,da odgovara.
Ne ulazim u političke tokove,niti komentarišem izjave.Moj posao je da beležim ljude-onakve kakvi jesu u datom trenutku.Suzana Vasiljević,u tom trenutku,bila je lice koje nosi odgovornost,ali i mir.I to je ono lepo što mogu da kažem:da sam imao prilike da zabeležim jedan ljudski trenutak,bez buke,bez naslova,bez kometara.(Svetozar Gunić)
