Vraćajući se kući u večernjim satima,Zrenjanin mi je iznenada izgledao lepše nego po danu.Bez žurbe,bez buke grad je disao drugačije-tiše,dublje,svetlije.Ulična svetla su crtala konture koje dan ne zna da pokaže.Fasade su šaputale priče,a prazne ulice bile su pozornica za nežnu igru senki i svetlosti.
Sa lakoćom sam podigao Nikon.Nekoliko kadrova,uhtvaćenih u tom miru,sada čine malu noćnu seriju.Nema spektakla,nema senzacije-samo grad koji u tišini pokazuje svoju drugu stranu.Lepšu,intimniju.
Ova serija je posveta Zrenjaninu koji ne viče,već šapuće.Koji ne blista,ne traži pažnju,već je zaslužuje.(Autor:Svetozar Gunić)
