*Od porodičnog nasleđa do prvih koraka u Rijeci-fotografije iz mladosti otkrivaju poćetak puta jednog fotoreportera.

Sa Altixom u džepu koji sam dobio na poklon od oca Aleksandra,beležio sam trenutke koji su meni bili dostupni,a javnosti otkriveni kroz novinske strane-one su dokaz da se karijera može izroditi iz jednog kadra,iz jednog susreta sa stvarnošću.

ALTIX U DŽEPU-POĆETAK JEDNE KARIJERE

Od mlađih dana fotografija je bila moja tiha opsesija,možda nasleđena od stričeva-Svetozara,srpskog dobrotvora i Dušana,koji se bavio fotografijom.Ali pravi preokret u mojoj karijeri desio se sa 22 godine,po odsluženju vojnog roka,kada sam otišao da živim u Rijeci.

Onako naočit,sa fotoaparatom Altix u džepu,zabeležio sam događaj dostupan samo mom oku.Fotoreportaža je na dve strane objavljena u novinama,a honorar bio toliko visok da sam od njega mesecima mogao da živim.Taj trenutak otvorio je vrata visokotiražnih medija,koji su počeli da prate moj rad.Od tada sam počeo da živim od fotografije-ne samo kao zanata,već kao od sudbine koja me je vodila kroz svet objektiva i priče.(Svetozar Gunić)

–

Ove fotografije nisu samo uspomena