Zrenjanin je ispratio još jednu generaciju maturanata tradicjeionalnim uličnim plesom.Ipak,iza šarenila na trgu ostaje gorak ukus u ustima.Manifestacija koja je trebalo da bude kruna njihovog školovanja delovala je jednolično,neproduktivno i pre svega-nemaštovito siromašna.Kada se podvuče crta ispod budžeta i troškova koje ovaj događaj iziskuje,postavlja se opravdano pitanje:da li je investirani novac mogao biti potrošen na način koji pokazuje više poštovanja prema mladima?
Ples,ma koliko bio koordinisan,ne održava energiju,talenat i potencial zrenjaninske omladine.Umesto prepisivanja starih i jednoličnih koncepta,grad je mogao da organizuje sadžaj koji bi maturantima doneo trajnu vrednost i istinsku uspomenu.
Novac poreskih obveznika i roditelja mogao je biti usmeren na:Veliki regionalni koncert sa izvođačima koje mladi zaista slušaju.
Sajmove karijere i radionice koji bi ih pripremili za prelazak na fakultete ili posao.
Fond za stipendiranje najboljih i najugroženijih učenika ove generacije.
Kulturni festival gde bi sami maturanti pokazali šta znaju…
Matura je prekretnica u životu.Ona zaslužuje programe koji mlade tretiraju kao zrele ljude sa specifičnim potrebama,a ne kao dekor za jednokratne manifestacije.Vreme je da Zrenjanin promeni pristup i sledećim generacijama ponudi sadržaj koji inspiriše,koristi i ostaje u dugom pamćenju./Autor:Svetozar Gunić/
